Одељења

ОДЕЉЕЊЕ ЗА РАЗВОЈ И УНАПРЕЂЕЊЕ БИБЛИОТЕЧКЕ ДЕЛАТНОСТИ - МАТИЧНА СЛУЖБА

     Матичне функције Библиотеке прецизно су дефинисане Законом о библиотечко-информационој делатности. Одлуком министра културе Републике Србије, Народна библиотека у Лесковцу одређена је да врши матичне функције за подручје Јабланичког управног округа.

     Библиотека матичне послове непосредно обавља путем Матичне службе, која се стара о развоју и унапређењу рада 52 регистроване библиотеке – 6 јавних, 44 школске, 2 специјалне и 5 матичних стационираних огранака. Служба се, по потреби, ангажује и на стручном уређењу библиотека које не спадају у домен матичности Библиотеке, као што су црквене и високошколске библиотеке у граду.

     У раду на развоју и унапређењу библиотечко-информационе делатностина свом матичном подручју Матична служба:

  • Врши надзор над стручним радом, ресурсима и условима за рад библиотека у складу са важећим законским и подзаконским актима, сагласно упутствима и стандардима који регулишу обављање библиотечке делатности на територији Републике Србије,
  • Предлаже мере за унапређење рада и развој библиотека и могуће организацијске облике библиотечке делатности,
  • Даје стручна мишљења и препоруке,
  • Врши обуку библиотечког кадра за полагање стручног испита из библиотечко-информационе делатности,
  • Држи предавања намењена едукацији школских библиотекара,
  • Ради унапређења квалитета рада у библиотекама, врши инструктивно-саветодавни рад и пружа стручну помоћ запосленима у библиотекама како на терену, тако и у самој Библиотеци у свим сегментима библиотечког пословања,
  • Прати и проучава стање, потребе и услове рада у библиотекама и предлаже могуће мере у решавању просторних проблема јавних библиотека у сарадњи са локалном самоуправом,
  • Стара се о сталном стручном усавршавању библиотечког кадра организовањем акредитованих семинара и предавања о актуелним питањима из савремене библиотечке праксе,
  • Води Окружни регистар библиотека који садржи податке о простору, опреми, књижном фонду, кадру и корисницима свих типова библиотека. Паралелно са овим, води електронску базу података у склопу јединственог програмског пакета Мрежа библиотека Србије, коју сваке године ажурира подацима текућег пословања библиотека,
  • Ради на повезивању јавних библиотека у јединствени библиотечко- информациони систем COBISS. SR. Све јавне библиотеке у Округу укључене су у систем јединствене узајамне каталогизације и њихове локалне базе података (каталози) доступне су оnline за претраживање преко узајамне библиографско-каталошке базе података COBIB. SR,
  • Подстиче јавне библиотеке у аутоматизацији пословања и дигитализацији библиотечке грађе ради заштите и промоције културне баштине свога краја, као и савременог дигиталног приступа библиотечкој грађи,
  • Ради на подстицању сарадње јавних библиотека у координацији набавке, протока информација и међубиблиотечке позајмице,
  • Подстиче библиотеке на присутност у web простору,
  • У циљу праћења токова у библиотечкој делатности и обавештавања библиотечких радника о њима, служба прикупља стручне публикације – књиге и часописе и редовно прати електронске изворе информација,
  • Ради на координацији и сарадњи са јавним, школским и специјалним библиотекама у Округу, Народном библиотеком Србије, Библиотеком Матице српске, Универзитетском библиотеком „Светозар Марковић“, Центаром за стручно усавршавање у образовању Лесковац, Библијском школом у Лесковцу, Активом школских библиотекара Јабланичког управног округа, матичним библиотекама и другим установама на подручју Републике Србије.

СТРУЧНО ОДЕЉЕЊЕ СА ЧИТАОНИЦОМ

     Стручно одељење са читаоницом оформљено је 50-их година 20 века. У свом фонду садржи велики број монографских публикација из свих научних области, богату референсну збирку. Одељење пружа специјализоване услуге широком профилу читалачке публике. Читаоци фонда Стручног одељења користе библиотечку грађу само у Читаоници која има 70 читалачких места, где им је омогућен несметан научно-истраживачки, студијски и едукативни рад. Стручно одељење има 36850 библиотечких јединица које се путем куповине, поклона Министарства културе Републике Србије, или поклона корисника, свакодневно увећавају. Публикације које ово одељење не поседује у свом фонду прибављају се путем међубиблиотечке позајмице која се успешно обавља у сарадњи са Народном библиотеком  Србије. Стручно одељење има алфабетски, стручни и предметни каталог. Публикације су унутар депоа сређене по УДК систему. У овом одељењу налази се и изложбени простор који је адекватно искоришћен за промоцију актуелних стручних тема или догађаја. На Стручном одељењу раде два дипломирана библиотекара са високом стручном спремом.

      Књиге се не издају ван Библиотеке, и користе се само у читаоници. Корисници услуга овог одељења су током богате историје осим студената били и истакнути неимари нашег града. Научни радници који су нашли своје место и у оквирима светске литературе попут Николаја Тимченка, Душана Јањића, Димитрија Тасића... Наравно и људи разних занимања којима је овај фонд пуно значио у усавршавању, напредовању и наравно креативном стварању. Недостатак одређене литературе кроз време као и данас  надохнађивала се међубиблиотечком позајмицом која је увек изузетно функционисала, нарочито са Народном библиотеком Србије, али и са осталим библиотекама у мањем обиму. Одељење је до 2004. Било у потпуности издвојено, а приступ фонду овог одељења био је могућ искључиво посебном чланарином. Корисници Народне библиотеке „Радоје Домановић“ од 2005. године имају јединствену чланарину и приступ овом фонду са чланском картом позајмног или дечјег одељења. На тај начи фонд стручне књиге постао је још приступачнији, а реновирањем простора и физички доступнији  странкама, јер је у готово целом обиму у слободном приступу.

ПОЗАЈМНО ОДЕЉЕЊЕ ЗА ОДРАСЛЕ

     Књижни фонд позајмног одељења за одрсле броји преко 36.000 књига. Читаоцима је омогућен слободан приступ књижном фонду, који је разврстан по УДК систему и подесан за самостално претраживање. Одељење је намењено свим корисницима изнад 14 година. У фонду је ситуирана домаћа и страна белетристика. Овде се управо остварује она најнепосреднија веза између књиге, библиотекара и читалаца, којих просечно годишње има око 5.000. Књижни фонд се издаје на читање ван Библиотеке. То јесте ваљда прва и основна функција у библиотечкој делатности која се релативно мало мењала у историји кроз векове. Једино су се мењали начини чланарине и наравно износ и начин плаћања чланарине. Постојало је тренутака у историји развоја нашег града када је чланарина била симболична или се у потпуности субвенционисала од оснивача и других заинтересованих радних организација. То је био период када су бројчано расли не само корисници фондова, него и сами фондови. То је био изузетан период већ поменуих седамдесетих прошлог века. Нажалост управо тако велики корак седамдесетих, већ у првој половини осамдесетих наилази на непремостиви бедем. Друштво због кризе не наставља континуитет па библиотека „Радоје Домановић“ бива препуштена на милост и немилост времена које ће немилосрдно готово пуних двадесет година довести фонд у фазу застарелости и стагнације, а самим тим доћи ће до драстичног опадања чланства тако да је ова тренутна цифра од око 5.000 чланова увећана више од три пута у односу на последње године минулог века. У последњих неколико година интензивно се ради на обнови фонда, али и на модернизацији и једноставнијем приступу, као и на обједињавању књижног фонда Србије, а на иницијативу Народне библиотеке Србије. Фонд је готово у потпуности слободан за приступ чланству и веома значајну улогу у попуни фонда итекако имају сами чланови који су свакако најважнији фактор постојања Библиотеке. Њихове склоности у укуси ка одређеној врсти литературе итекако су од пресудног значаја у обнављању фонда.

      Овакав приступ, који враћа Библиотеку једином правом власнику, чланству, итекако има запажену улогу у друштву и утицај на свеобухватни развој.

      Када је реч о популацији која користи овај фонд, јасно се може доћи и до закључка када је и у ком периоду Библиотека била отворенија за сарадњу. У периоду од оснивања до седамдесетих константан је раст фонда и чланства, али нарочито је потребно нагласити, нешколског. Од осамдесетих та се бројка смањује драстично тако да почетак новог века има готово само школску омладину за чланство. Почетком овог века тај се однос поново мења и тренутни однос је опет на страни нешколске популације, али је за даљи наставак таквог тренда итекако потребно то и наставити уз пратњу модерних трендова и напретка у друштву и наравно у самој библиотечкој делатности.

ДЕЧИЈЕ ОДЕЉЕЊЕ

  Дечје одељење формирано је 1960.године.Основао га је тадашњи управник Атанасије Младеновић. Седиште је било на углу Шоп-Ђокићевог комплекса. Касније, 1962. године пресељено је у садашње просторије Библиотеке.

Корисници Дечјег одељења су деца предшколског узраста и ученици од првог до осмог разреда основне школе. Структура књижног фонда одговара њиховим потребама и интересовањима и чине је: фонд сликовница, школска лектира, белетристика, стручна књига, дечје новине и часописи.

Упис се врши појединачно или у сарадњи са школама (акција ''Добро дошли прваци''). Осим књижног фонда постоји и кутак ''Играоница маштаоница'' у склопу одељења читаонице где се налази и један рачунар за слободан приступ. Укупан фонд дечјег одељења је 24.500 књига. Циљ библиотеке је подстицање интересовања предшколске и школске омладине да читају литературу која је предвиђена програмом школа, али и литературу по слободном избору која је свакако прикладна психофизичком развоју, односно да заволе националну и светску литературу за децу, наравно тим основним чином уласка у свет литературе наставити тенденцију и у каснијем периоду.

Приступ књигама је слободан. Књиге се изнајмљују, осим збирке приручника, које се користе искључиво у Читаоници одељења.Школска лектира је издвојена по разредима, док је остали део фонда смештен по УДК-а систему. Постоје два каталога, ауторски и насловни.

     У оквиру овог одељења, а у већ поменутом циљном остварењу осим основне делатности одржавале су се и манифестације које су у ранијем периоду имале за циљ да деци приближе литературу али и њихове стварауце. У оквиру поменуте акције „Добро дошли прваци“ на завршној свечаности редовно су били присутна најпознатија имена домаћих ствараоца дечије литературе у оквирима ондашње, знатно веће државе. Наравно и ван оквира те манифестације дечји писци су били врло чести гости, како централне Библиотеке тако и по школама свих већих места у Општини у којима је библиотека „Радоје Домановић“ имала своја одељења.  Такав контакт је засигурно ближе повезивао читаоце и ствараоце, па је у новије време итекако велика пажња посвећена управо развоју Дечјег одељења и наравно програмских активности у њему, али у оквирима већ поменутог врло суженог простора читаве зграде Библиотеке.

ОДЕЉЕЊЕ ПЕРИОДИКЕ  И ДНЕВНЕ ШТАМПЕ

Часописи, новине и остале серијске публикације чине саставни део библиотечког фонда од оснивања Библиотеке. Временом долази до издвајања фондова и формирања нових одељења, тако да је за Одељење периодике, које је до 2003. године било у саставу Стручног одељења, обезбеђен одговарајући стручни кадар, простор и опрема. Часописи и новине као носиоци најактуелнијих информација из свих области науке и културе постају предмет великог интересовања корисника Библиотеке. Фонд периодике се претражује преко лисног, алфабетског и предметног каталога. Библиографски опис серијских публикација врши се по утврђеним међународним стандардима за серијске публикације ISBD (s), што је приликом аутоматизације, која је спроведена, омогућило комуникацију свих фондова у мрежи. Одељење периодике има часописе различитог профила и пет наслова дневних новина. Део националне штампе се коричи и трајно чува за ову и будуће генерације. Периодика се издаје на коришћење искључиво у читаоници Стручног одељења. Серијске публикације се обезбеђују претплатом, поклоном Министарства културе и донацијама правних и физичких лица.

ЗАВИЧАЈНО ОДЕЉЕЊЕ

     У организационој структури лесковачке Библиотеке посебно место заузима Завичајно одељење. Ово Одељење састављенo је од грађе која се својим садржајем односи на Лесковац и Јабланички округ, дела објављених и штампаних на територији Града (независно од места рођења аутора), као и дела аутора који су рођени у Лесковцу, без обзира где сада живе и где се дела објављују. Управо због овакве структуре фонда Завичајно одељење представља својеврсног чувара нашег културног идентитета.

Наш фонд краси веома богата збирка монографских публикација која броји 4701 јединицу  из свих области људског стваралаштва. Можемо Вам понудити најсавремеије романе лесковачких ствараоца, али и дела везана за историју Града, архитектуру, уметност, медицину...

Али ако сте љубитељи старине и раритетних дела такође сте на правом месту. Збирка старе и ретке књиге ставља Вам на располагање књиге штампане у периоду од 1834-1867. године, као и преко 300 ретких књига.

Право благо представља и збирка серијских публикација која има око 3500 бројева разних часописа и новина.

Некњижна грађа је хроничар Града који причу о Лесковцу прича на мало другачији начин. Слиоковито ће Вам дочарати дух Града великим броје разгледница, плаката, фотографија, летака, флајера, ситним документационим материјалом, као и аудио-визуелном грађом.  Из некњижне грађе својим значајем издвајају се аудио књиге.

Рукописна заоставштина познатих лесковачких ствараоца такође је део  нашег одељења. Посебно смо поносни на ову збирку јер кроз преписку и разна дела у рукопису, можемо пратити процес настанка неких, за Лесковац, веом а значајних дела али и открити какви су заиста били наши познати суграђани.

Дигитализација завичајне збирке представља веома значајну активност нашег одељења. Како смо са дигитализацијом кренули још 2008. године можемо се похвалити веома богатом дигиталном збирком, која обухвата читав фонд старе и већи део фонда ретке књиге. Дигитализован је и део визуалне некњижне грађе.

Веома значајну активност нашег Одељења представља и активна помоћ корисницима електронске читаонице која је стационирана у нашим просторијама. Овом врстом ангажмана додатно обогаћујемо квалитет библиотечких услуга које радници нашег Одељења свакодневно пружају својим корисницима.

Како фонд овог одељења представља право културно благо, не само Лесковца већ и читаве Србије, неопходно је брижно се односити према њему. Због тога, код коришћења овог фонда постоје нека ограничења. Књиге се не могу износити из просторија Библиотеке, а старе и ретке књиге могу се користити само у дигиталној форми.

Промовисање националног блага кроз завичајно одељење, свакако јесте један од начина да се перманентно остварује оно што је мисија и задатак јавне библиотеке, а то је повећање свести о културном наслеђу, разумевању уметности, научних достигнућа и открића. (IFLA/UNESCO 2005)

БИБЛИОТЕКА ПОСЕБНИХ ФОНДОВА

Легат Николаја Тимченка

   Лична библиотека Николаја Тимченка је, с циљем да се учини доступном јавности на коришћење, од 2014. године део Народне библиотеке „Радоје Домановић“ као Легат који носи његово име.

Сваки легат, осим материјалне, има и непроцењиву културну вредност с обзиром да представља целину живота, рада и интересовања свог творца. Наслеђе ове врсте нам дозвољава да одређену личност сагледамо дубље кроз њене контакте, кореспонденцију, рукописе, забележене личне везе или кроз књижевна и научна дела која су заокупљала њену пажњу. Легат у библиотеци представља незаобилазну тачку сретања легатора са генерацијама које му следе, са поштоваоцима, знатижељницима, колегама по струци, истраживачима, историчарима, колекционарима, документаристима, студентима, предавачима и свима онима који долазе у библиотеку, лично или виртуелно, са жељом да прошире своја знања и сазнања. Легат не осликава само индивидуалну интелектуалну делатност знамените особе која га је формирала, већ даје шири увид у верну слику културних, историјских, политичких и других околности средине у којој је она живела и стварала, слојевито одражава време и место свог настанка. Легат је чувар историје и расадник знања.

Николај Тимченко (Лесковац, 6. децембар 1934 – Лесковац, 29. децембар 2004) је био филозоф, књижевни критичар, есејиста, лектор и новинар. Цели свој живот, заокружен са 70 година, проживео је у родном граду, који је својим радом и делом трајно задужио, а видан и значајан траг оставио је и ван лесковачких оквира – у српској књижевности и култури. Читав живот Николаја Тимченка био је посвећен књизи. О томе сведочи одељење Легата Народне библиотеке „Радоје Домановић“, у коме је данас више од 15.000 књига које је он за живота пажљиво прикупио. Ова пребогата књижна грађа обухвата 9500 наслова монографских публикација, међу којима је и 1000 књига на страном језику; 6000 јединица периодике од којих многе представљају прави раритет међу библиотекама Србије, а ту је и разноврсна некњижна грађа.  Каталогизација публикација се врши кроз систем COBISS, обједињена је посебном словном ознаком у сигнатури, која представља иницијале власника и потпуно претражива путем наше електронске базе COBISS.

Књиге из Легата доступне су на коришћење само у просторијама Легата, а Библиотека је организовала адекватно и неометано коришћење књига. Легат поседује електронску читаоницу са шест места и бесплатни интернет, а радници Библиотеке стално су на располагању корисницима како би добили све потребне информације. Сви они у просторијама Легата налазе миран, пријатан амбијент који, уз пребогату књижну грађу, омогућава продуктивну атмосферу. Настоји се да се са свим корисницима оствари што боља комуникација и однос ради пружања што адекватније услуге.

Библиотека, поносна на поверење које су јој дародавци указали, са задовољством Вас позива да се упознате са делом Николаја Тимченка и његовом пребогатом заоставштином.

ОДЕЉЕЊЕ СТРАНЕ КЊИГЕ

     Одељење стране књиге отворено је 2003. године. Фонд овог Одељења првобитно је формиран од књига које су се већ налазиле у поседу Библиотеке NA Стручном одељењу, као и од поклона и донација грађана и културних представништава и амбасада страних земаља у Србији. Куповина најатрактивнијих наслова текуће светске продукције данас је основни вид набавке књига на овом Одељењу које читаоцима нуди 5.000 књига на 12 страних језика. Фонд је у слободном приступу, а читаоци се о његовом садржају информишу и путем електронских база. Одељење приређује изложбе и консултативну наставу из енглеског језика, за све заинтересоване узрасне групе од основаца до студената.

ДИГИТАЛИЗАЦИЈА

      Ново време диктира и нове начине чувања, а ту пре свега мислим на дигитализацију, која је свакако један од интереса са приоритетом коме се у овом периоду врло озбиљно приступило. Резултат модерне технологије ускоро ће у већем обиму бити видљив, а засад имамо неке мање колекције од којих свакако можемо издвојити „Лесковачки гласник“, који је од свих досадашњих дигиталних колекција најкомплетнји, лист који је од двадесетих година прошлог века излазио на нашем простору до почетка другог дветског рата 1941. године. Реализација овог пројекта остварена је уз сарадњу са НБС, а он је посебно важан јер Библиотека не поседује поменути лист у целости. На тај начин смо скромним подухватом вратили „Лесковачки гласник“ Лесковцу.

      Набавком најмодерније опреме обогатиће се овај фонд новим вредним колекцијама и врло брзо очекујемо да осим редовне функције према корисницима ово Одељење буде репрезент и знак препознавања, Народне библиотеке „Радоје Домановић“, на велику радост свих корисника наших услуга.

ОДЕЉЕЊА НА ТЕРЕНУ

Народна библиотека “Радоје Домановић“ има разгранату мрежу библиотека на терену. Њених 5 одељења на терену налазе се у следећим местима: у Печењевцу, Брестовцу, Турековцу, Грделици, Предејану и Вучју. До 1973. године одељења библиотека у Вучју, Грделици, Печењевцу и Брестовцу функционисала су као самосталне општинске библиотеке, да би се 31. 12. 1973. године интегрисала са Народном библиотеком “Радоје Домановић“ и постала њена одељења. Сва одељења на терену имају сталне раднике са пуним радним временом. Фондови књига ових библиотека крећу се од 5.000 до 8.000 библиотечких јединица, осим одељења у Вучју и Грделици која поседују око 10.000 библиотечких јединица.

РЕДАКЦИЈА КЊИЖЕВНОГ И НАУЧНОГ ПРОГРАМА

Народна библиотека “Радоје Домановић“, током низа година свог постојања, пружала је богат и квалитетан програм културно-просветне делатности, кроз разноврсне облике рада:

  • Програмске акције и манифестације. Библиотека је учествовала у акцијама општинског, регионалног или републичког значаја (Светосавске свечаности, Месец књиге, Такмичење за читалачку значку, Бесплатан упис ђака првака, Ноћ музеја, Ноћ књиге …)
  • Изложбе књига, које су презентовале нове књиге, стару и ретку књигу, часописе, новине, стручне књиге, завичајну грађу…
  • Књижевне сусрете и промоције књига на којима су учествовали истакнути књижевни ствараоци, значајна имена књижевне критике.
  • Предавања водећих имена наше науке и уметности.

Данас се основно начело програмске делатности Народне библиотеке “Радоје Домановић“ одвија у знаку отворене књиге. Ова одредница указује управо на оно повлашћено место какво је Библиотека, која омогућује да се боље и јасније сагледа духовни реалитет средине у којој делује и света у коме живимо. Тиме, уствари, желимо да се програмске активности на нов и савремен начин устроје и заузму право место и поставе Библиотеку у нов културолошки и друштвени контекст, подударан новој улози и могућностима њеног деловања. Библиотека популарише нова научна и уметничка достигнућа

У раду се примењују достигнућа савремене библиотечке праксе. Велика пажња посвећује се корисницима. Библиотекари сматрају веома важним што велики број пријатеља Библиотеке помаже библиотечке активности, да је добра сарадња са читаоцима, а кроз непосредни рад одражава се и стално повећава број уписаних. Рад са корисницима на популарисању читања је веома успешан, а сарадња са локалном самоуправом је развијена. Библиотека се све чешће опредељује да бесплатно упише поједине структуре грађана: пензинере са напуњеним 65 година живота па навише, ученике првог разреда основних школа, децу предшколског узраста. Популарни су попусти током Ноћи књиге, Светског дана књиге, као и акције књиге типа за чланску карту.

У основи ликовног програма Библиотеке - Слике међу књигама је, заправо, један привидан парадокс лесковачког културног живота: да се организацијом књижевних програма баве многе друге институције и удружења, осим Библиотеке као најпозваније и најстручније, а не баве се видовима и облицима културе и уметничког изражавања примерених садржајима њихове основне делатности. Та чињеница обезбеђује Библиотеци узвратно право да организује ликовне и музичке програме, и она ће то чинити докле год постоји интересовање да се под њеним окриљем обједињује реч, музика и боја.

Основни циљеви књижевних вечери јесу информација ( о новом делу и аутору ) и анимација ( буђење интересовања за дату уметничку област или дело ). Како је суштина књижевне вечери анимациона, позивају се они уметници чије дело аутор (уредник ) вечери изузетно цени и сматра значајним и онај критичар који има слично, позитивно мишљење о датом делу. (Ако би била у питању трибина поводом истог дела, онда би обавеза уредника трибине била да позове критичаре који имају различита мишљења и ставове). У средствима јавног информисања редовно се представљају нове књиге, дају препоруке за читање фондова и пружају информације о активностима Библиотеке. Садашњи императив у раду Одељења културног и књижевног програма је: организовање квалитетних програма и афирмација правих културних, уметничких и духовних вредности.

ОДЕЉЕЊЕ НАБАВКЕ И ОБРАДЕ

     Одељење Набавке и обраде формирано је 2003. године, бави се набавком књига и друге библиотечке грађе за све фондове Библиотеке. Разуђеност одељења на терену захтева стално праћење издавачке продукције и захтеве читалаца, наравно све то уз сарадњу са одељењима која су стално у директном контакту са корисницим услуга на свим одељењима и фондовима књижне и некњижне грађе Народне библиотеке „Радоје Домановић“. Одељење стручно обрађује књиге кроз именски и стручни каталог, уређује електронске базе података и ради на ревизији фонда уз примену уједначених методолошких принципа, прописа актуелних у библиотечкој делатности. Део наслова одељење набавља куповином, средствима оснивача, а део фонда набавља се откупом Министарства културе, које тренутно и највећи извор, обнове књижног фонда, као и поклонима грађана.