Одељења

Одељење за развој и унапређење библиотечкo-информационе делатности

Матична служба

Матичне функције Библиотеке прецизно су дефинисане Законом о библиотечко-информационој делатности. Одлуком министра културе Републике Србије, Народна библиотека у Лесковцу одређена је да врши матичне функције за подручје Јабланичког округа. Библиотека матичне послове обавља непосредно преко Матичне службе која се стара о развоју и унапређењу рада 52 библиотеке (6 јавне, 44 школске, 2 специјалне и 5 огранка). Матична служба пружа стручну помоћ и црквеним и високошколским  библиотекама.

У раду на развоју и унапређењу библиотечко-информационе делатности на свом матичном подручју Матична служба:

- Врши надзор над стручним радом, ресурсима и условима за рад библиотека у складу са важећим законским и подзаконским актима, сагласно упутствима и стандардима који регулишу обављање библиотечке делатности на територији Републике Србије;
- Предлаже мере за унапређење рада и развој библиотека и могуће организацијске облике библиотечке делатности;
- Даје стручна мишљења и препоруке;
- Врши петодневну обуку библиотечког кадра за полагање стручног испита из библиотечко-информационе делатности;
- Спроводи предавања намењена едукацији и стручном усавршавању библиотекара;
- Ради унапређења квалитета рада у свим сегментима библиотечког пословања врши инструктивно-саветодавни рад и пружа стручну помоћ запосленима у библиотекама на терену и у Библиотеци;
- Прати и проучава стање, потребе и услове рада у јавним библиотекама и предлаже могуће мере за унапређење истих у сарадњи са локалном самоуправом;
- Стара се о сталном стручном усавршавању библиотекара организовањем акредитованих семинара и предавања са темама из савремене библиотечке праксе;
- Води Окружни регистар библиотека који садржи податке о простору, опреми, књижном фонду, кадру и корисницима регистрованих библиотека;
- Води електронску базу података у склопу јединственог програмског пакета Мрежа библиотека Србије, коју сваке године ажурира подацима текућег пословања библиотека;
- Ради на повезивању јавних библиотека у јединствени библиотечко- информациони систем COBISS. SR;
- Подстиче јавне библиотеке у аутоматизацији пословања и дигитализацији библиотечке грађе ради заштите и промоције културне баштине свога краја, као и савременог дигиталног приступа библиотечкој грађи;
- Подстиче и координира сарадњу јавних библиотека у набавци библиотечке грађе, протока информација и међубиблиотечке позајмице;
- Подстиче библиотеке на присутност у web простору;
- Прикупља стручне публикације – књиге и часописе и редовно прати електронске изворе информација и пружа обавештења о савременим токовима у библиотечкој делатности;
- Сарађује са јавним, школским и специјалним библиотекама у Округу, Народном библиотеком Србије, Библиотеком Матице српске, Универзитетском библиотеком „Светозар Марковић“, Центаром за стручно усавршавање у образовању Лесковац, Библијском школом у Лесковцу, Активом школских библиотекара Јабланичког округа, црквом и матичним библиотекама и другим установама културе и образовања на подручју Републике Србије.

Позајмно одељење за одрасле

У књижном фонду Позајмног одељења за одрасле има укупно 45.907 монографских публикација. Књижни фонд је разврстан по УДК систему, у слободном је приступу и издаје се на читање ван Библиотеке. Поред књига из домаће и стране белетристике може се наћи и значајан фонд публикација које припадају науци о књижевности (теорија књижевности, историја књижевности и књижевна критика), стручне литературе из разних области, као и школска лектира.

Позајмно одељење за одрасле пружа библиотечко-информационе услуге корисницима старијим од 14 година (ученици средњих школа, студенти, пензионери и остали).

На Позајмном одељењу за одрасле пружају се следеће библиотечко-информационе услуге:

- упис корисника у Библиотеку и давање информација о условима коришћења библиотечко-информационих услуга,
- препорука публикација за читање,
- позајмица монографских публикација,
- резервација тражених публикација,
- стручна помоћ корисницима за коришћење каталога и апликације mCOBISS.SR,
- сређивање књижног фонда Одељења,
- популаризација књига,
- електронска обрада публикација,
- вођење месечне статистике и књиге дезидерата,
- издавање дневне штампе.

Одељење остварује сарадњу са стационираним огранцима Библиотеке, са школским библиотекама, предшколским установама, основним и средњим школама, са медијима и другим институцијама у граду.

У оквиру Позајмног одељења за одрасле постављају се тематске изложбе књига и обележавају одређени датуми везани за значајне личности (На данашњи дан, Сећање, Јубилеји и Препоручујемо).

Дечје одељење

Све до 1960. године фонд дечје књиге лесковачке Библиотеке био је интегрисан у општи фонд.

Tадашњи директор Библиотеке Атанасије Младеновић, свестан значаја овог дела фонда и потребе да се са корисницима дечјег узраста ради на посебан начин, издваја књиге за децу и формира Дечје одељење.

Тада су се многе ствари промениле у раду и функционисању Дечјег одељења и односа Библиотеке према дечјим читаоцима. Библиотекари су схватили да заједно са децом расте и Библитека. Током тих великих промена у структури библиотекарства почело се 1968. године са акцијом „Добро дошли прваци!“, која је представљала прву у низу традиционалних уписа деце са великим циљем да се наши најмлађи корисници, деца, уведу у свет књиге и читања.

Током деценија рада са децом на Дечјем одељењу произашле су многе генерације данашњих научних и просветних радника, људи из свих области људског стваралаштва који се радо сећају нас и наше културно-образовне делатности. Кроз Дечје одељење су пролазили наши најпознатији писци за децу и остављали неизбрисив траг на све нас: Десанка Максимовић, Љубивоје Ршумовић, Добрица Ерић, Мошо Одаловић, Драган Лукић, Милован Данојлић, Градимир Стојковић, Власта Ценић, Роберт Такарич, Урош Петровић и многи други еминентни ствараоци који су обележили и прошло доба и ово које је пред нама.

Данас Дечје реализујуе низ радионица на којима присуствују деца свих узраста из свих основних школа са територије града. Деца се кроз анимацију, креативан рад и причу са библиотекарима и осталим учесницима, уче и прихватају књигу и читање као сасатавни сегмент њиховог културног идентитета. Радионице су учестале и доступне свакодневно свим заинтересованим вртићима и школама и потпуно су бесплатне. Обухватају све занимљиве садржаје из уметности, књижевности, екологије, историје, географије, музике и осталих грана науке.

Тренутно актуелне радионице су радионице цртања, школе у гостима Библиотеци, еколошке радионице, вртић у гостима, путујућа библиотека и радионица зашто је важно читати књиге.

Сарадња са ученицима школе „11. октобар“ је традиционална и обилује занимљивим садржајима, на обострано задовољство.

У оквиру Дечјег одељења је и настављена сарадња са Музичком школом „Станислав Бинички“ у програму „Музика, реч, боја“ где деца деци дарују музику у читаоници Библиотеке.

Данас Дечје одељење, у оквиру својих редовних активности, традиционално бесплатно уписује сваке године прваке из основних школа на територији града Лесковца, као и децу предшколског  узраста. У опису послова и радних задатака Дечјег одељења подразумева се: упис чланова са свим евиденцијама, води се периодична статистика, селектују се дотрајале и оштећене књиге у сарадњи са радником депоа, ради се узајамна каталогизација библиотечког материјала, врши се контрола невраћених књига и обављање других стручних послова.

Библиотекари на Дечјем одељењу дају информације и препоруке корисницима фонда о новим књигама и радионицама које се организују на одељењу.

Идеја водиља за организацију свих активности на Дечјем одељењу проистиче из једне од основних улога сваке јавне библиотеке – омогућити свој деци контакт са књигом и библиотеком, и кроз креативан рад у приближавању књиге и читања, утицати на формирање читалачке навике код деце и младих.

Дечје одељење је оплемењени простор пун лепоте, привлачности, узбуђења, покретачке енергије и стваралачког духа, место креативног дружења са књигама.

Зато, драга децо, маме и тате, баке и деке, дођите да заједно развијамо магију књижевног надахнућа и љубав према писаној речи!

      

Одељење периодике

Серијске публикације су главни извори актуелних информација и научних сазнања, оне су пратиоци свих друштвених збивања и представљају извор за проучавање историјске и културне баштине. У периодичној публикацији могу се наћи подаци који нигде више нису публиковани. У Народној библиотеци „Радоје Домановић“ у Лесковцу, између осталих одељења и служби која функционишу веома професионално, постоји и Одељење периодике са једним од основних фондова - часописима, с обзиром на чињеницу да су серијске публикације, као главни носиоци актуелних информација и најновијих научних сазнања, од великог значаја за развој свих научних дисциплина и све траженији фонд сваке јавне библиотеке.

Највреднији део фонда су публикације које спадају у стару и ретку периодику. У стару периодику убрајају се све оне публикације која су издате од почетка штампања до 1867. године, када је званично у Србији усвојен Вуков правопис.

Историја периодике је сведок општег, културно-образовног, политичког и друштвеног развоја једне средине. И не само сведок већ често веома активан чинилац одређених друштвено-политичких збивања, показатељ јавног мњења, али и веома важан креирајући фактор. Свој први часопис „Црквени гласник“ Лесковац добија 1887. године и он ће излазити до 1889. године. Од 1888. године у Лесковцу излази и часопис „Братство“ Друштва „Светог Саве“.  У лесковачкој Гимназији 1896. године формирана је Ђачка књижница којом, од краја новембра исте године, одлуком наставничког већа, руководи Радоје Домановић. Књижница је имала врло мали број књига. Међу њима било је и доста часописа јер се у то време патриотизам једне гимназије огледао и у томе да ли прима или не прима листове и часописе који се штампају у неослобођеним крајевима – у Сарајеву, Новом Саду, Мостару, Цариграду, итд. Од домаћих часописа и листова многи од њих су се обавезно, по наредби министра просвете, набављали за ђачке и школске библиотеке, међу којима су били: „Бранково коло“, мостарска „Зора“, босанска „Вила“, „Голуб“, „Ласта“, итд.

Збирка ретких публикација није хронолошки ограничена, већ у њу улазе све оне публикације које нису уобичајена штампарска продукција, публикације настале у току ратова (1914–1918, 1941-1945), у малим тиражима, са различитим нумерисањем, библиофилска и друга ретка издања, ретки репринти или факсимили старе периодике и сл. Збирка старе и ретке периодике представља аутентичну хронологију духовности једног народа у два века. Највреднији примерци периодике из 19. и 20. века које Библиотека чува у свом фонду су: Летопис Матице српске(1880), Браство (1888), Побратимство (1892), Правник(1892), Бранково коло (1895), Просвета(1904), Здравље(1907), Мисао(1919), Венац (1920),Нови живот (1920),Будућност (1922), Љубљански звон (1923), Економист (1924), Југословенска библиографија (1945), Народно банкарство (1945)...

Године 2004. фонд периодике лесковачке Библиотеке, који је функционисао и био смештен у Научном одељењу, издвојен је у посебну целину - Одељење периодике, које ради на чувању часописа и листова који су престали да излазе и попуњавању наслова активне периодике и штампе за којом постоји интерес читалаца. На овом одељењу прикупљају се, разврставају, обрађују, чувају и дају на коришћење: часописи, новине, магазини, алманаси, летописи, зборници, годишњаци, календари, статистички годишњаци и билтени. Публикације овог Одељења покривају различите области људског интересовања, као што су: српски језик, књижевност, техника, право, економија, медицина, религија, психологија, социологија, информатика, историја, архитектура, пољопривреда, култура и др. и далеко брже од књиге доносе податке о научним достигнућима, открићима и истраживањима. Зато је њихово присуство у фондовима библиотека од непроценљиве важности .

Формирано према стручним нормативима, Одељење периодике тежи организовању квалитетне колекције која ће одговарати потребама корисника и континуирано се попуњавати. Одељење има 675 наслова серијских публикација и 4192 годишта часописа.

Периодика је од средине 2013. године у Народној библиотеци „Радоје Домановић“ почела да се обрађује у складу са међународним стручним стандардима у COBISS-у и од тада заснива свој рад на формирању електронског каталога серијских публикација. У сегменту  COBISS/OPAC могуће је претражити електронску базу периодичних публикација Народне библиотеке „Радоје Домановић“ у Лесковцу.

Највећи број часописа добијен је као поклон библиотека или издавача, Министарства просвете, науке и технолошког развоја, као и разних факултета и института у Републици Србији. Фонд одељења смештен је по УДК систему. Одељење периодике располаже са 30 читалачких места у читаоници за стручни рад, али и читање дневне и недељне штампе која се, такође,  користи у читаоници.

Одељење периодике поседује стручне и научне часописе, књижевне часописе, часописе из културе и уметности, часописе који се баве питањима језика, методичким питањима, часописе из области филозофије, психологије, медицине, природних наука, дневне и недељне листове. Континуирано се набавља двадесетак наслова, а за публикације које Библиотека не поседује, омогућена је услуга међубиблиотечке позајмице. Читаоница и серијске публикације на услузи су ученицима, студентима који пишу семинарске и дипломске радове, као и осталим корисницима за истраживачки и научни рад.

Широки је дијапазон наслова серијских публикација које Одељење периодике поседује у свом фонду: Библиотекар, Панчевачко читалиште (Читалиште), Психологија, Православље, Балканске синтезе, Култура, Настава и васпитање, Петничке свеске, Apollinem medicum et aesculapium, Медицински часопис, Хортикултура, Build, Музикологија, Градина, Књижевност, Летопис Матице српске, Чувар баштине, Пешчаник, Музика класика, Поља, Багдала...

Популарни часописи (магазини) садрже информативне текстове за шири круг читалаца с различитим темама и обично имају већи број аутора (сарадника): Национална географија, Астрономија, Србија: национална ревија, Историја, Петница, Betty магазин, Шуме...

Комерцијални часописи рефлектују опште друштвене трендове, теме и занимљивости. У неким случајевима користи се израз ревија. Намењени су најширем кругу читалаца. Профитно су оријентисани, садрже огласе, а чланци су релативно кратки, с мноштвом илустрација: Космополитен,  Лековито биље...

Часописи са темама из трговине, индустрије или сродних подручја ретко су пропраћени додатним референцама. Примери: Економски преглед, Књиговодство, Пословна политика, Тигар инфо, Токови осигурања...

Лесковачка библиотека је 2004. г. покренула први електронски часопис Легат, који је уређивао тадашњи директор Библиотеке , угледни писац и књижевни критичар, Саша Хаџи Танчић. Часопис је излазио до јуна месеца 2006. г, закључно са десетим бројем.

Увођење електронских видова комуникације на релацији библиотека – корисник смешта библиотеку у средиште информације и услуге, зарад добробити свих који су с њом у вези, пре свега крајњег корисника. Задовољавање потребе корисника остаје суштина библиотечких услуга, шта год  друго оне радиле. У том правцу лесковачка Библиотека са свим својим службама, између осталих и са Одељењем периодике, изборила се за запажено место на библиотекарској мапи Србије и истинско је културно-образовно и информационо средиште Јабланичког управног округа.

Стручно одељење са читаоницом

Одељење  стручне књиге настало из Читаонице, 1960. године, првенствено ради пружања специјализованих услуга широком профилу читалачке публике и омогућавања несметаног научно - истраживачког, студијског, публицистичког и едукативног рада. Књижни фонд чине стручне књиге из свих области науке, али у Одељењу се налази и обиље наслова из белетристике, књижевне теорије и уметности, и има око 30000 књига, а подељен је на: основни фонд, референсну збиркaу и фонд старе и ретке књиге, са краја XVIII и почетка XIX века, који се налази у библиотеци посебних фондова. Књиге се не издају ван Библиотеке, и користе се само у читаоници. Корисници услуга овог одељења су истакнути неимари нашег града. Научни радници који су нашли своје место и у оквирима светске литературе попут Николаја Тимченка, Душана Јањића, Димитрија Тасића... Наравно и људи разних занимања којима је овај фонд пуно значио у усавршавању, напредовању и наравно креативном стварању. Недостатак одређене литературе кроз време као и данас  надохнађивала се међубиблиотечком позајмицом која је увек изузетно функционисала, нарочито са Народном библиотеком Србије, али и са осталим библиотекама у мањем обиму. Одељење је до 2004. Било у потпуности издвојено, а приступ фонду овог одељења био је могућ искључиво посебном чланарином. Корисници Народне библиотеке „Радоје Домановић“ од 2005. године имају јединствену чланарину и приступ овом фонду са чланском картом позајмног или дечјег одељења. На тај начи фонд стручне књиге постао је још приступачнији, а реновирањем простора и физички доступнији  странкама, јер је у готово целом обиму у слободном приступу.

Стручно одељење са читаоницом, која броји 70 читалачких места, поседује изузетно богат књижни фонд, који је доступан широкој читалачкој публици.

Фонд Сручног одељења располаже литературом из свих научних области . Корисници стручну литературу из филозофије, психологије, религије, друштвених наука, природних наука, медицине, уметности, историје као и рефернсну збирку, коју чине енциклопедије, лексикони, приручници,речници, библиогафије, позајмљују и користе за рад искључиво  у читаоници.

Монографске публикације Стручног одељења распоређене су по УДК_а систему, чиме се и радницима и корисницима омогућује прегледније претраживање књижног фонда.

Читалачка публика овог Одељења бави се, пре свега, научно-истраживачким, студијским и публицистичким радом.

Корисницима је доступан и бесплатан приступ интернету као и пружање неопходних информација путем претраживања електронске базе података.

Завичајно одељење

У организационој структури лесковачке Библиотеке посебно место заузима Завичајни фонд. Он је до 1973. године био интегрисан у општи фонд Библиотеке. Одлуком Ратмирка Петковића, тадашњег директора Библиотеке, издваја се завичајна грађа и формира Завичајна библиотечка целина која је функционисала при Стручном одељењу. Фонд је био смештен у посебним полицама и налазио се у ходнику између Стручног и Позајмног одељења. Формирање инвентарне књиге Завичајног фонда започиње 23.05.1973. године, па се овај датум може сматрати даном настанка овог одељења. Први библиотекари Завичајног фонда били су Стеван Првуловић и Вера Стаменковић. Те године инвентарисано је 36 књига, да би до краја 80-тих година књижни фонд достигао  број од 2417 књига. Реорганизацијом простора Библилотеке, Завичајни фонд се одваја од Стручног одељења и 2001. године добија своје просторије у оквиру матичне Библиотеке. Након више од педесет година Библиотека добија нове просторије у које, заједно са Легатом Николаја Тимченка, стационира и Завичајно одељење.

Данас се Завичајно одељење налази у улици Булевар ослобођења 176. Завичајно одељење састављенo је од грађе која се својим садржајем односи на Лесковац и Јабланички округ, од дела објављених и штампаних на територији Града (независно од места рођења аутора), као и од дела аутора који су рођени у Лесковцу, без обзира где сада живе и где се дела објављују. Управо због овакве структуре Завичајни фонд представља својеврсног чувара нашег културног идентитета.

Наш фонд краси веома богата збирка монографских публикација која броји 5.680 јединица из свих области људског стваралаштва. Можемо понудити најсавременије романе лесковачких стваралаца, али и дела везана за историју Града, архитектуру, уметност, медицину, економију, филозофију...

Ако сте љубитељи старине и раритетних дела, такође сте на правом месту. Збирка старе и ретке књиге ставља Вам на располагању књиге штампане у периоду од 1834-1867. године, као и преко 300 ретких књига.

Право благо представља и збирка серијских публикација која има око 3500 бројева разних часописа и новина.

Некњижна грађа је хроничар Града који причу о Лесковцу прича на мало другачији начин. Сликовито ће дочарати дух Града великим бројем разгледница, плаката, фотографија, летака, флајера, ситним документационим материјалом, као и аудио-визуелном грађом.  Из некњижне грађе својим значајем издвајају се аудио књиге.

Рукописна заоставштина познатих лесковачких ствараоца такође је део  нашег фонда. Посебно смо поносни на ову збирку јер, кроз преписку и  дела у рукопису, можемо пратити процес настанка неких, за Лесковац веома значајних дела, али и открити какви су заиста били наши познати суграђани.

Од оснивања до данас на Завичајном одељењу радили су: Стеван Првуловић, Вера Стаменковић, Зорица Митић, Радмила Савић, Јадранка Јовић, Маја Југовић, Татјана Јанков, Ирина Нешић, Глорија Дедовић и Александра Самокал-Јовановић. Сви ми трудили смо се да услуге које пружамо корисницима буду у складу са законима и правилима библиотечко-информационе делатности, али и са потребама корисника. Због тога веома пажљиво ослушкујемо потребе корисника и у складу са тим планирамо набавку библиотечке грађе. Радимо на едукацији корисника за приступ бази у свим сегментима COBISS-а. Радимо на чувању, одржавању и заштити завичајног фонда. Дигитализација завичајне збирке представља веома значајну активност нашег одељења. Како смо са дигитализацијом кренули још 2008. године можемо се похвалити веома богатом дигиталном збирком, која обухвата читав фонд старе и већи део фонда ретке књиге. Дигитализован је и део визуалне некњижне грађе. Веома значајну активност нашег одељења представља и активна помоћ корисницима електронске читаонице која је стационирана у нашим просторијама. Овом врстом ангажмана додатно обогаћујемо квалитет библиотечких услуга које радници нашег одељења свакодневно пружају својим корисницима.

Како фонд овог одељења представља право културно благо, не само Лесковца већ и читаве Србије, неопходно је брижно се односити према њему. Због тога код коришћења овог фонда постоје нека ограничења. Књиге се не могу износити из просторија Библиотеке, а старе и ретке књиге могу се користити само у дигиталној форми.

Промовисање националног кроз завичајно, свакако јесте један од начина да се перманентно остварује оно што је мисија и задатак јавне библиотеке, а то је повећање свести о културном наслеђу, разумевању уметности, научних достигнућа и открића (IFLA/UNESCO 2005).

Одрељење набавке и обраде

Одељење Набавке и обраде формирано је 2003. године, бави се набавком књига и друге библиотечке грађе за све фондове Библиотеке. Разуђеност одељења на терену захтева стално праћење издавачке продукције и захтеве читалаца, наравно све то уз сарадњу са одељењима која су стално у директном контакту са корисницим услуга на свим одељењима и фондовима књижне и некњижне грађе Народне библиотеке „Радоје Домановић“. Одељење до 2010. године стручно обрађивало књиге кроз именски и стручни каталог, уређивало каталошке листиће као и и рад на ревизији фонда. Од 2010. године прешли смо на електронску базу а крајем ове 2018. имаћемо и целокупан унос и перманентно доступан онлајн каталог у целости уз примену уједначених методолошких принципа, прописа и принципа актуелности у библиотечкој делатности. Део наслова одељење набавља куповином, средствима оснивача, а део фонда набавља се откупом Министарства културе, као и поклонима грађана.

Књиговезница

У оквиру Народне библиотеке „Радоје Домановић“ постоји и књиговезница са једним запосленим. Књиговезница је задужена да води послове заштите књига, коричења и преповеза библиотечке грађе. Опремљена је једном пресом и ножем за сечење папира. Својом делатношћу значајно доприноси очувању и заштити целокупног библиотечког фонда.

Одељење стране књиге

Одељење стране књиге основано је децембра 2004. године на иницијативу тадашњег директора, господина Саше Хаџи Танчића, који је препознао значај учења страних језика и читања литературе на страним језицима.

Фонд одељења формиран је од књига на страним језицима које су се налазиле на Позајмном одељењу. Овај почетни књижни фонд састојао се од малог броја књига од којих су многе биле неактуелне садржине и у лошем физичком стању. Куповином актуелних наслова, донацијама културних представништава и амбасада страних земаља у Србији, као и поклонима грађана фонд Одељења стране књиге је знатно обогаћен.

Сада су на овом Одељењу  читаоцима на располагању око 2860 публикација на 16 страних језика (енглески, француски, немачки, руски, шведски, македонски, словеначки, бугарски, мађарски, словачки, русински, шпански, италијански, румунски, албански, ромски). Према заступљености у фонду, као и према броју издатих публикаија, предњачи енглески, за којим следе немачки, француски и руски језик. Књиге су груписане и смештене по језицима, према УДК систему. Приступ књигама је слободан. Заступљене су публикације за све узрасте (деца, тинејџери, одрасли). (Додати начин набавке и Откуп и поклон НБС) 

У 2018.години оформљени су фондови стране књиге у огранцима Библиотеке у Вучју, Грделици и Печењевцу тако што је одређени број публикација на страним језицима са Одељења стране књиге  преусмерен на већ поменуте огранке. Формирање фондова стране књиге у Вучју, Грделици и Печењевцу  од великог је значаја јер први пут грађани ових места могу да нађу литературу на више страних језика на једном месту.

Све је већи број корисника наше библиотеке свих старосних група и професионалне структуре који су заинтересовани за учење страних језика, као и за читање литературе на страним језицима.

Одељење стране књиге представља једину институцију у граду где се на једном месту могу наћи публикације на страним језицима тако да је од великог значаја набавка литературе на страним језицима која ће задовољити потребе свих профила корисника и свих старосних група почев од деце предшколског узраста, затим основаца, средњошколаца, студената и одраслих.

Корисници који су заинтересовани за учење страних језика, за полагање испита и за добијање међународно признатих диплома добијају на Одељењу стране књиге  информације о литератури која се препоручује сходно нивоу знања који поседују.- едуковани библиотекари

Познавање бар једног страног језика постала је неопходност/императив у савременом друштву.  Поред едукативних разлога (знање страног језика отвара потпуно нове димензије учења, помаже разумевању властитог језика и доприноси целокупном образовном успеху) постоје велики број разлога/предности учења страних језика и читања литературе на страним језицима.

Студирање у иностранству- ако сте одлучили да школовање наставите ван Србије, добро знање језика државе у којој планирате да студирате је један од предуслова.

За успех у пословном свету данашњице неизоставно је знање страних језика. Знање језика повећава могућност запошљавања у страној али и властитој земљи, омогућава стварање мреже пословних контаката и на тај начин отвара врата пословним сарадњама и економском просперитету.

Легат Николаја Тимченка

Легат Николаја Тимченка представља значајан део фонда Народне библиотеке „Радоје Домановић“. Ова врста грађе умногоме је увећала вредност културног наслеђа Лесковца и околине. Са становишта науке и истраживачког рада, Легат је изузетно драгоцен, пошто представља брижљиво формирану библиотеку примарне и секундарне литературе, у оквиру специфичних области за које се Николај Тимченко интересовао. То је, такође, и незаменљив документ приликом проучавања живота и рада власника. Како је непоновљив и уникатан као целина, има музејске карактеристике, па је на тај начин очувана аутентичност његовог фонда и створена атмосфера у којој савремени корисник може да осети време током којег је библиотека настајала. Разгледајући овај фонд, откривамо унутрашњи свет и занос ствараоца. Уједно имамо могућност да идентификујемо изворе и утицаје на његово стваралаштво, да дело легатора сагледамо у књижевном, научном и културном контексту.

Николаја Тимченка Лесковчани се сећају као изузетног човека и пријатеља, а стручна јавност као есејисте, теоретичара књижевности, критичара једног времена.  Нема значајнијег књижевног или филозофског часописа или листа у Србији и бившој Југославији без његових прилога, који су свуда били примани са пажњом и уважавањем. Од њих би се могле сачинити више вредних књига које Тимченко за свог живота није стигао да објави. А није се много око тога ни трудио, познат по својој неупоредивој скромности и самокритичности. Такве подухвате је, током једног периода, осујећивао и положај политички и друштвено дискредитоване особе у граду у коме је живео и стварао. Да је Тимченков читав живот био посвећен књизи сведочи више од 15.000 публикација које су некад попуњавале сваки угао његове куће. Од 2014. године, с циљем да се учини доступном јавности на коришћење, његова библиотека је део Народне библиотеке „Радоје Домановић“, као легат који носи његово име. На основу уговора о заједничком формирању библиотеке - ''Легат Николаја Тимченка'', потписаног од стране представника Задужбине „Николај Тимченко“ и Народне библиотеке „Радоје Домановић'', у протеклом периоду су обезбеђени потпуни услови за чување и доступност јавности заоставштине Николаја Тимченка.

Монографске и серијске публикације, у оквиру укупног фонда библиографских јединица, обрађене и просторно ситуиране, у потпуности су доступне корисницима. Обрада библиотечке грађе врши се у систему ''Кобис'', што преко електронског каталога омогућује, потпуну информативну доступност на најширем подручју. Фонд је ситуиран по методу универзалне децималне класификације, а приступ корисницима је отворен и омогућен искључиво посредством библиотекара. Изношење грађе, како је прецизирано уговором, није дозвољено. Зато је Библиотека организовала адекватно и неометано коришћење књига. Легат поседује електронску читаоницу са 6 места и бесплатни интернет за чланове Библиотеке. Библиотекари су стално на располагању корисницима ради потребних информација, па корисници Легата ту налазе миран, пријатан амбијент који, уз пребогату књижну грађу, омогућава продуктивну атмосферу и плодно тле за књижевно-уметнички, научни, критички и истраживачки рад. Простор је употпуњен и комадима намештаја и личним фотографијама па се може осетити дух времена у ком је живео и стварао.

Што се тиче дела која су заокупљала његову пажњу, на први поглед се види да је Тимченко био зналац најразличитијих области људског стваралаштва, што говори о задивљујућој ширини његове духовне радозналости. Као филолог, а по вокацији историчар и теоретичар књижевности, Тимченко је, како су записали његови савременици,  свестрано сагледавао књижевност, изучавајући и народну и уметничку, и стару и нову, и домаћу и страну. Српска књижевност му је била на срцу: и Свети Сава и старац Милија, и Вук и Доситеј, и Његош, и Дис и Дучић, и Богдан Поповић и Слободан Јовановић, и Растко Петровић и Црњански, и Андрић и Ћопић, и Исидора и Десанка, и Попа и Павловић, и Бећковић и Симовић, и Михаиловић и Ковачевић, и Данојлић и Колунџија, и Братић и Хаџи Танчић, и многи други, до најмлађих. Из светске баштине посебно је био посвећен антици, са чијим је темама приредио и целу књигу својих радова, па француском 17. веку и руским темама (Пушкин, Толстој, Чехов, Достојевски, Гогољ...). Био је привржен и својој завичајној књижевности, изучавао стару (Жак Конфино, Миливоје Перовић, Брана Митровић) и пратио нову, препознавајући и подржавајући младе писце.

Али овако широко и разноврсно поље као што је књижевност није утољавало, напротив, будило је његову духовну глад и гонило га да уђе и у друга поља уметности и знања- позоришта и музеологије, историје и антропологије. Посебно је био везан за филозофију, а од њених имена- за Сократа, Паскала, Дидроа, Унамуна, Камија и Николу Милошевића.

Право благо овог фонда поред монографских, чине периодична издања која обухватају скоро све значајније часописе из области књижевности и друштвених наука које је Тимченко континуирано набављао, а међу њима и многа стара издања која су прави раритет.

Од 2018. године, корисницима је на располагању и рукописна заоставштина Николаја Тимченка којој могу приступити уз подношење захтева Задужбини Николај Тимченко у коме би  образложили циљеве, намеру и начин коришћења рукописа. Бројне исправке, интервенције, прецртавања, додавања, разне варијанте, откривају нам којим путем се писац кретао док није настало завршено дело, колико је било узлета и падова, врења и обликовања. 

Зато Легат Николаја Тимченка представља плодно тле за књижевно-уметнички, научни, критички и истраживачки рад, али и незаобилазну тачку сретања легатора са генерацијама које му следе, са поштоваоцима, знатижељницима, колегама, истраживачима, историчарима, документаристима, студентима, предавачима али и свима онима који долазе у библиотеку, лично или виртуелно, са жељом да прошире своја знања.

Легат Николаја Тимченка превазилази локални значај и представља значајан сегмент српске и светске културне баштине. Поносна на поверење које су јој дародавци указали, Народна библиотека „Радоје Домановић“, позива Вас да се упознате са заоставштином Николаја Тимченка, јер ће тако, делом које је створио, он и даље живети.

Media

+381 16 315 00 83
nbleskovac@nbleskovac.rs
Булевар ослобођења 61
16000 Лесковац
Close